Све малобројније генерације деце које стасавају за упис на студије, али и смањено интересовање за студирање на државним високошколским установама, последњих година многе факултете су довеле у незавидну ситуацију.
Данас су неки принуђени да у прву годину упишу практично све оне који се пријаве, а неретко се дешава да слободних места после првог уписног рока остане и на буџету.
Да су се факултети којим случајем одлучили да поставе услов који важи на београдском Медицинском факултету – да кандидати морају да положе пријемни како би се уопште квалификовали да буду рангирани, празних места остало би на претек.
Медицински не одустаје од критеријума да је за пролаз неопходно да кандидат има најмање 51 одсто тачних одговора на тестовима из биологије и хемије, а таквих је ове године било 558, од 995, колико их је изашло на пријемни испит.
Да није било поменутог ограничења коначна ранг-листа изгледала би другачије, а чак 200 свршених средњошколаца из групе оних који су положили пријемни било би оштећено. Јер, ако би се гледао само број поена по основу успеха који су кандидати постигли током средње школе, нико испод просека оцена 4,8 не би могао да добије индекс Медицинског факултета.
Детаљна анализа коју је урадио професор Душан Попадић, продекан за редовну наставу на Медицинском факултету Универзитета у Београду, показује да су најуспешнији будући бруцоши медицине завршили гимназијско образовање, а и они који су из гимназија изашли као вуковци такође су показали највише знања на пријемном.
Гимназијалци најбољи
– Ове године се за полагање пријемног испита пријавило 1.014 кандидата, а на испит је изашло 995. Од тог броја, 209 је имало максималан број бодова (40) по основу успеха из средње школе, али међу њима нису сви носиоци дипломе „Вук Караџић“, већ је било и 34 кандидата који су средње школе завршили у Републици Српској, Црној Гори и слично и они имају нижу пролазност него они који долазе из гимназија и средњих стручних школа у Србији. Од укупног броја кандидата који су имали 40 поена, пријемни је положило 173, а 36 није, односно пролазност је била 82,8 одсто – каже Попадић.
Када је реч о кандидатима који су из гимназија дошли са 40 поена, таквих је ове године било 136, а од њих је 121 положио пријемни (пролазност 89 одсто), док је од 39 кандидата са максималним бројем бодова који су завршили средње стручне школе (пре свега медицинске, медицинско-хемијске, зуботехничке…) праг за пролаз на пријемном достигло 29 (пролазност 74,4 одсто).
У статистици се појављује и категорија оних који су дошли из иностранства, завршили су интернационалне или приватне средње школе у Србији, али их наш Јединствени информациони систем (ЈИСП) не препознаје, па се из тог разлога воде као кандидати из непознатих школа. Таквих је ове године са 40 поена било 34, а 23 је положило пријемни и њихова пролазност је 67 процената.
На пријемни је ове године изашло 329 свршених средњошколаца који су били јаки одликаши, односно имали су просек током средње школе између 4,75 и 4,99, а праг за пролаз је достигло 204 (62 одсто).
Посматрано по типу школе коју су завршили, 78 одсто јаких одличних из гимназија је положило пријемни, 48 одсто из стручних школа, а око 40 одсто из непознатих школа.
Статистика показује да се са смањењем просечне оцене смањује и проценат успешности на пријемном, па је тако само нешто преко петине оних који су имали просек мањи од 4,25 успело да положи пријемни.
И овде су гимназијалци били бољи, а од њих пак кандидати из непознатих школа (с тим што је овде реч о малом броју кандидата).
Анализа је показала и да су генерално младићи били успешнији на пријемном од девојака, које предњаче када се посматра укупан број изашлих на испит.
Наиме, пријемни је полагало 266 мушких и 729 женских кандидата. Пролазност код младића је 62,8 одсто, а код девојака 53,6.
Продекан Попадић износи још један занимљив статистички податак: да нема пријемног испита Медицински факултет би био још више „женски“ – сада је тај однос два према један, а да нема пријемног био би три према један у корист девојака.
Које школе дају најбоља знања?
Прошле године су према резултатима показаног знања на пријемном најуспешнији кандидати дошли из Ужичке гимназије, а ове године генерално предњаче београдске гимназије.
У статистици су школе разврстане по томе колико њихових бивши ђака се определило за студије на београдском Медицинском факултету, па треба имати на уму да тамо где је овај број мали, то није релевантан податак за извођење закључака.
Овде такође треба напоменути да се ученици из великих градова попут Новог Сада, Ниша и Крагујевца махом опредељују да ту студирају, јер су у питању велики универзитетски центри.
У прилог томе сведочи и податак да су само два кандидата из Новог Сада полагала пријемни на београдском Медицинском факултету.
У групи гимназија из којих је дошло више од 10 кандидата, по резултатима предњаче сада већ бивши ученици Треће, Девете и Десете гимназије у Београду.
– Ако се као параметар посматра пролазност, најуспешнији су кандидати из Треће гимназије, јер је 92 одсто положило пријемни. Из Девете је пролазност 85 одсто, али су они имали више поена на пријемом него ученици коју су завршили Трећу, а вуковци из Десете су имали имају више поена на пријемном него они из Треће, тако да се ту прави круг. Ипак, кандидати који долазе из ових гимназија су драстично бољи од осталих. После њих следе они који су завршили Прву, Четрнаесту и Пету београдску гимназију – каже Попадић.
Када је реч о гимназијама из унутрашњости Србије, без обзира на то колико су дале кандидата, издваја се гимназија у Јагодини – свих њихових шест бивши ђака је положило пријемни и остварило у просеку 47,83 бода, од могућих 60.
Следе гимназија у Лозници (пролазност 100 одсто и просек 44,5 поена), гимназија у Чачку (пролазност 90 одсто, просек 46 бодова), гимназија у Смедереву (82 одсто пролазност и 43,18 бодова на пријемном), Зрењанинска гимназија (пролазност 86 одсто, просек на пријемном 42,43 бода) и Ужичка гимназија (пролазност 73 одсто, просек 41,67 поена).
Међу средњим стручним школама предњаче бивши ученици Медицинске у Краљеву, где је пролазност 80 одсто, а кандидати су на пријемном остварили просечно 34,9 бодова, затим Медицинске школе у Шапцу (пролазност 75 одсто, 34,5 поена) и у Ваљеву (пролазност 60 одсто, просек 35,4 бода).
Занимљиво је да су кандидати који су дошли из београдских медицинских школа постигли доста лошије резултате. Међу њима су се најбоље показали они који су завршили Зуботехничку школу (пролазност 38 одсто, посек 28 поена) и Медицинску школу „Београд“ (пролазност 35 одсто, просек 27 поена).
Попадић каже да су они који су били најуспешнији на пријемном испиту буду и најуспешнији студенти после прве године.
– То какав имају успех на пријемном испиту је много бољи предиктор успеха на студијама него што је то број бодова који доносе из школе – истиче наш саговорник.
Извор текста: Данас