Сваки октобар у Краљеву дише тежином камена и тишином која подсећа да заборав увек има цену. Потомци стрељаних, представници града Краљева и Рашког округа, војске, жандармерије, полиције, странака, борачких и удружења грађана положили су данас на Гробљу стрељаних у Краљеву венце и палили свеће над хумкама железничара, бравара, ковача, инжењера, лекара, сељака и тадашњих избеглица, које су октобра 1941. године, у знак одмазде, стрељали немачки фашисти.
Пре тога, одражана је традиционална комеморативна седница Скупштине града посвећена жртвама стрељања, једном од најстрашнијих злочина Другог светског рата на овом простору.
О историјском значају и последицама догађаја из октобра 1941. говорили су др Јован Симијановић, доктор историјских наука, градоначелник Краљева др Предраг Терзић и државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров.
У 11 часова, на Гробљу стрељаних 1941. године, код Крста, свештеници Епархије жичке служили су парастос. У тишини, уз минут ћутања и интонирање химне Републике Србије, Краљево је још једном одало пошту жртвама које су пре 84 године изгубиле животе у масовним стрељањима.
Комеморативни програм настављен је у амфитеатру Гробља стрељаних уметничком свечаношћу под називом „Сав је ваздух камена тишина“ – рециталом који је кроз дневничке записе, аутентична сведочанства и поезију Богдана Мрвоша, оживео сећање на страдања и бол, али и на снагу преживелих. Режију потписује Александра Ковачевић, а извођачи су били глумци Краљевачког позоришта.
Као и сваке године, Краљево је у тишини октобра поново отворило своје срце сећању.
„Сав је ваздух камена тишина“ није само наслов уметничког програма, већ и истина о једном граду који никада није заборавио своје мртве, али и обавеза да сећање чува и преноси, не као терет, већ као опомену.
Извор текста и фотографија: Портал Круг
